Hobit, objavljen 1937, bio je prvo književno delo oksfordskog profesora Džona Ronalda Rejela Tolkina, čije je jedino prethodno pisano delo bio jedan (i dans veoma uticajni) esej o interpretaciji staroengleskog epa Beovulfa. Bio je to uspeh preko noći za do tada anonimnog univerzitetskog lingvistu i folkloristu, a žanr fantazije nikada više nije bio isti - zapravo, slobodno možemo reći da se epska fantazija i rodila 1937. godine. Ali u isto vreme, te 1937. godine, Adolf Hitler je skupljao svoju moć kao vođa Trećeg Rajha. Do maja sledeće godine Nemačka je već pripojila Austriju, a firer je objavio svoju nameru da koristi vojnu silu kako bi pokorio Čehoslovačku.
U ovakvoj tamnoj političkoj atmosferi, izdavačka kuća "Ruten i Lening" (Rütten & Loening) pokušala je da obezbedi prava na nemački prevod Hobita, knjige koja je već imala astronomski uspeh na britanskom ostrvu. Međutim, pre nego što su pregovori sa engleskom izdavačkom kućom mogli biti završeni, Dž.R.R. Tolkin je morao pružiti dokaz koji je potvrđivao da je arijevskog porekla.
Zahtev je razbesneo Tolkina, kao što bi i bilo kog drugog razumnog čoveka - ne zbog pretpostavke nemačke izdavačke kuće da je on Jevrejin, već zbog toga što je molba "Rutena i Leninga" implicirala da je tako nešto uopšte i bitno za objavljivanje njegove knjige u Rajhu. Svom engleskom izdavaču preneo je da bi, ako bi odluka bila na njemu, odmah odbio da bude objavljen u bilo kojem političkom ili izdavačkom sistemu kojem je nečiji "nejevrejski" status presudan za ostvarivanje posla: "Ne smatram da je (vrlo verovatno) odsustvo jevrejske krvi u mojoj porodici nešto naročito časno; imam mnogo jevrejskih prijatelja, i zažaliću ako dam makar i najmanju vrstu pozornosti takvoj pretencioznoj i nenaučnoj doktorini rase".
Međutim, Tolkin je bio svestan da je u pitanju ipak bio dogovor između dve izdavačke kuće, njegove i nemačke, pa je tako odluku o napuštanju dogovora sa "Rutenom i Leningom" prepustio Stenliju Anvinu (Stanley Unwin), osnivaču i direktoru izdavačke kuće "Džordž Alen i Anvin" (George Allen and Unwin). Međutim, ipak je napisao i po Anvinu poslao dva pisma koja bi predstavljala Bestätigung (potvrdu) njegovog nejevrejskog porekla. Dok je u prvom pokušao da u potpunosti prenebegne pitanje porekla, drugo je predstavljalo lavinu reakcija na nečuvenu ideju da bi tako nešto uopšte trebalo biti neophodno:
Poštovana gospodo,
Zahvaljujem se na vašem pismu ali priznajem da mi nije jasna vaša namera. Ja nisam arijevskog porekla, već radije indo-iranskog; koliko sam upoznat, nijedan od mojih predaka nije govorio hindustanski, persijski, ciganski ili neki srodni dijalekat. Ali ako pitate da li sam jevrejskog porekla, moram priznati da nažalost nemam nijednog pretka koji je pripadao tom plemenitom narodu. Moj pra-pradeda je došao u Englesku u osamnestom veku iz Nemačke: moje poreklo je stoga u potpunosti englesko, i ja sam engleski podanik - to bi trebalo biti dovoljno. Ipak, vaspitan sam da sa ponosom cenim svoje nemačko ime, i nastavio sam da ga cenim i tokom poslednjeg rata, za vreme kojeg sam služio u engleskoj vojsci. Međutim, ne mogu a da ne primetim da, u slučaju da nevažna ispitivanja ove vrste postanu obavezna u vašim književnim odnošenjima, nije daleko vreme kada nemačko ime više neće biti izvor ponosa.
Vaša molba je van svake sumnje sastavljenau skladu sa zakonima vaše sopstvene države, ali nepristojno je smatrati da bi ona trebalo da se primenjuje na podanike druge zemlje, čak i da takvo pitanje ima (a nema) bilo kakvog uticaja na vrednost mog rada ili njegove podesnosti za objavljivanje, u šta ste se očigledno uverili i pre nego što ste odlučili da zavirite u moje Abstammung (poreklo).
Iako niko zasigurno ne zna koje je pismo Tolkinov izdavač na kraju poslao "Rutenu i Leningu", ostaje činjenica da je Hobit na nemačkom objavljen tek 1957.
Susana Polo
themarysue.com
Нема коментара:
Постави коментар