Robert Lamb, howstuffworks.com
 |
| Specijalno izdanje Crimson Fist modela (Games Workshop) |
Dotična franšiza je nastala 1987. godine kao SF verzija Games Workshop-ove stone ratne igre Warhammer. Od tada je strpljivo usisavala naučnofantastične uticaje da bi na kraju postala jedinstveni mračan svet koji se danas proteže preko kolosalnog broja romana, video igara i, naravno, armija malih vojnika.
Odrastao sam farbajući figurice i igrajući se ratnih igara sa mojim ocem, pa tako Games Workshop ima posebno mesto u mom srcu. Ali oni me ne plaćaju da razmišljam, oni me plaćaju da se bavim naukom. Dakle, za vaš užitak, predstavljam vam pet razloga zašto bismo morali biti zahvalni na Warhammer 40k univerzumu.
1. Ništa ne impresionira dame kao dobro ofarbani olovni vojnik od dva i po centimetra
Da, svi volimo da se šalimo na račun purity seals-a svemirskih marinaca ili kako Eldari trpe penale ako žensko uđe u klub tokom partije. Ali šta nam govori teorija evolucije? Kako se ispostavlja, strpljenje i posvećenost potrebni da se detaljno oboji Ultramarines Librarian govori potencijalnoj ženki da hobista te veštine može iskoristiti za hvatanje hrane ili nalaženje isplativog zaposlenja. Da citiram evolutivnog psihologa Džefrija Milera: "Najneverovatnije mogućnosti ljudskog uma su poput paunovog repa: to su alati za udvaranje, razvijeni da privuku i zabave seksualne partnere". Kao što ptice prave svoja gnezda od raznolikog žbunja, tako i Warhammer entuzijasti privlače ženskinje ručno ofarbanom armijom od 2,000 Svemirskih Marinaca.
2. Što više danas voleli power armor-e, to ćemo ih više ceniti kada za 50 godina budemo išli u toalet sa njima
Ah, veštački ekzogskelet! U našoj naučnoj fantastici, uglavnom ga koristimo za razbijanje lobanja vanzemaljskog šljama, a kako se čini i vojsci čitava ideja veoma sviđa. Ali power armor bi takođe pomagao ljudima da ponovo (pro)hodaju, kao i da koriste toalet bez pomoći treće strane. Šmeknite Diskaverijavu listu najboljih egzoskeletnih robota ili ovu How Stuff Works stranicu o power armoru za detaljnije primere, i samo ih sve zamislite sa grbom Ultramarinaca.
3. Ništa ne pokreće svemirska istraživanja kao sveobuhvatni međuzvezdani rat.
Kao što je astrofizičar Nil Degras Tajson pomenuo u ovom intervjuu, postoje samo tri faktora koja bi motivisala čovečanstvo da uloži resurse u ogromne projetkte poput istraživanja univerzuma: materijalna dobit, rat, i slepo obožavanje osobe/božanstva/ideala. Imperijum Čoveka lako precrtava dve opcije, pošto vodi sveti rat u ime besmrtnog boga-cara. Da li bi NASA takođe trebalo da iscenira interplanetarni sveti rat?
4. NASA gleda u Oko Terora.
Da li je NASA uočila prisustvo warp procepa koji buja od demonskih sila? Iskreno, ne baš. Ali jesu uslikali ovo u galaksiji NGC 1097. Smešteno nekih 50 miliona svetlosnih godina od dobre Stare Tere, centralno "oko" je zapravo supermasivna crna rupa.
5. Imaterijum: budućnost svemirkog putovanja?
Putovanje kroz svemir je zeznuto. Moramo prevaljivati neverovatno velike razdaljine za veoma kratko vreme, a da u isto vreme poštujemo zakone fizike. Pošto skoro nećemo uspeti da razvijemo brzinu veću od svetlosne, moramo razmišljati o drugim načinima putovanja. Warp putovanje predstavlja naučnu rupu u zakonu: iako ništa ne može putovati kroz prostor brže od svetlosti, sam prostor može mnogo brže da se kreće. Dešavalo se to i ranije, doduše u osvit Vasione, tako da moramo smisliti način kako da (opet?) pošaljemo mehur prostor-vremena sa svemirskim brodom u njemu na drugi kraj galaksije. Ili, pa, možemo skliznuti niz brzi potok fizičkog haosa - warp putovanje, 40k style. Da li bi nasa sponzorisala razvijanje tako demonskog projekta? Možda. Predsednički kandidat Rik Santorum je 2008. izjavio da je Sotona glavni neprijatelj Sjedinjenih Država. Kada bi Lucifer zaista pobedio, možda bi pakleno istraživanje dobilo pažnju koju zaslužuje, a mi bi bili korak bliže sumornosti 41. stoleća.
Ah, veštački ekzogskelet! U našoj naučnoj fantastici, uglavnom ga koristimo za razbijanje lobanja vanzemaljskog šljama, a kako se čini i vojsci čitava ideja veoma sviđa. Ali power armor bi takođe pomagao ljudima da ponovo (pro)hodaju, kao i da koriste toalet bez pomoći treće strane. Šmeknite Diskaverijavu listu najboljih egzoskeletnih robota ili ovu How Stuff Works stranicu o power armoru za detaljnije primere, i samo ih sve zamislite sa grbom Ultramarinaca.
3. Ništa ne pokreće svemirska istraživanja kao sveobuhvatni međuzvezdani rat.
Kao što je astrofizičar Nil Degras Tajson pomenuo u ovom intervjuu, postoje samo tri faktora koja bi motivisala čovečanstvo da uloži resurse u ogromne projetkte poput istraživanja univerzuma: materijalna dobit, rat, i slepo obožavanje osobe/božanstva/ideala. Imperijum Čoveka lako precrtava dve opcije, pošto vodi sveti rat u ime besmrtnog boga-cara. Da li bi NASA takođe trebalo da iscenira interplanetarni sveti rat?
4. NASA gleda u Oko Terora.
Da li je NASA uočila prisustvo warp procepa koji buja od demonskih sila? Iskreno, ne baš. Ali jesu uslikali ovo u galaksiji NGC 1097. Smešteno nekih 50 miliona svetlosnih godina od dobre Stare Tere, centralno "oko" je zapravo supermasivna crna rupa.
5. Imaterijum: budućnost svemirkog putovanja?
Putovanje kroz svemir je zeznuto. Moramo prevaljivati neverovatno velike razdaljine za veoma kratko vreme, a da u isto vreme poštujemo zakone fizike. Pošto skoro nećemo uspeti da razvijemo brzinu veću od svetlosne, moramo razmišljati o drugim načinima putovanja. Warp putovanje predstavlja naučnu rupu u zakonu: iako ništa ne može putovati kroz prostor brže od svetlosti, sam prostor može mnogo brže da se kreće. Dešavalo se to i ranije, doduše u osvit Vasione, tako da moramo smisliti način kako da (opet?) pošaljemo mehur prostor-vremena sa svemirskim brodom u njemu na drugi kraj galaksije. Ili, pa, možemo skliznuti niz brzi potok fizičkog haosa - warp putovanje, 40k style. Da li bi nasa sponzorisala razvijanje tako demonskog projekta? Možda. Predsednički kandidat Rik Santorum je 2008. izjavio da je Sotona glavni neprijatelj Sjedinjenih Država. Kada bi Lucifer zaista pobedio, možda bi pakleno istraživanje dobilo pažnju koju zaslužuje, a mi bi bili korak bliže sumornosti 41. stoleća.
Нема коментара:
Постави коментар